14. nedjelja kroz godinu (b) – misna čitanja

Prvo čitanje   Ez 2,2-5

Čitanje Knjige proroka Ezekiela

U one dane: Uđe u me duh te me podiže na noge i ja čuh glas onoga koji mi govoraše.I reče mi: »Sine čovječji, šaljem te k sinovima Izraelovim, k narodu odmetničkom što se odvrže od mene.Oni i oci njihovi bunili su se protiv mene sve do dana današnjega. Šaljem te k sinovima tvrdokorna pogleda i okorjela srca. Reci im: ’Ovo govori Gospodin Bog!’I poslušali oni ili ne poslušali – rod su odmetnički – neka znaju da je prorok među njima.«

Riječ Gospodnja.

 

 Otpjevni psalam   Ps 123,1-4

 Pripjev: Oči su naše uprte u Gospodina dok nam se ne smiluje.

 Oči svoje uzdižem k tebi
 koji u nebesima prebivaš.
     Evo, kao što su uprte oči slugu
     u ruke gospodara
     i  oči sluškinje u ruke gospodarice,
     tako su oči naše uprte u Gospodina, Boga našega, dok nam se ne smiluje.
Smiluj nam se, Gospodine, smiluj se nama
 jer se do grla nasitismo prezira.
 Presita nam je duša
 podsmijeha obijesnih, poruga oholih.

 Drugo čitanje   2Kor 12,7-10

 Čitanje Druge poslanice svetoga Pavla apostola Korinćanima

 Braćo: Da se zbog uzvišenosti objavâ ne bih uzoholio, dan mi je trn u tijelu, anđeo Sotonin, da me udara da se ne uzoholim. Za to sam triput molio Gospodina da odstupi od mene. A on mi reče: »Dosta ti je moja milost jer snaga se u slabosti usavršuje.« Najradije ću se dakle još više hvaliti svojim slabostima da se nastani u meni snaga Kristova. Zato uživam u slabostima, uvredama, poteškoćama, progonstvima, tjeskobama poradi Krista. Jer kad sam slab, onda sam jak.

 Riječ Gospodnja.

 

 Evanđelje   Mk 6,1-6

Čitanje svetog Evanđelja po Marku

U ono vrijeme: Isus dođe u svoj zavičaj. A doprate ga učenici. I kada dođe subota, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: »Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama? Nije li ovo drvodjelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, i Josipov, i Judin, i Šimunov? I nisu li mu sestre ovdje među nama?« I sablažnjavahu se o njega. A Isus im govoraše: »Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu.« I ne mogaše ondje učiniti ni jedno čudo, osim što ozdravi nekoliko nemoćnika stavivši ruke na njih. I čudio se njihovoj nevjeri.

 Riječ Gospodnja.